Panel: Srbija kao domaćin – perspektiva zajednice i investitora
Moderator: Predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, gospodin Zoran Drakulić
Govornici: Potpredsednik MK Group, gospodin Aleksandar Kostić, Predsednik JBAS, gospodin Goran Pekez, Predsednik AmCham, gospodin Zoran Petrović, Predsednik UO ICT Hub, gospodin Dejan Ranđić
Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, istakao je da je prvi put u istoriji zabeleženo da je svetski dug veći od svetskog BDP-a. On je dodao da je u prethodnim godinama godišnje u Srbiji bilo oko tri milijarde evra direktnih stranih investicija. Kako je u uvodnoj reči rekao ovo što se dešava sa cenom energenata juče i danas nije bilo nikada ranije. „Cena gasa otišla je na skoro 4.000 evra, i nafta na 130. Poskupela je hrana – prvi put u istoriji, dva karga, koja su otišla za Egipat, otišla su za 530 dolara tona žita. Poređenja radi, prošle nedelje u Srbiji je tona žita bila 250 evra, dakle duplo“, rekao je on i naveo da će sve to uticati na ekonomska kretanja. Istakao je da domaći investitori ne ulažu dovoljno, i da se, pojedini, poput njega, ne osećaju sigurno. Kako je dodao, svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji. Napomenuo je da niko na KBF na početku nije ozbiljno razmatrao pandemiju, pa je ubrzo posle svet ušao u katastrofalnu situaciju. „Sada je svet dužan 100.000 milijardi evra i svetski dug je veći od svetskog BDP-a. Puno je para naštampano da bi se svet vratio u normalu. Danas je to neki drugi svet“, rekao je gospodin Drakulić.
Predsednik Drakulić je rekao da je u Srbiji bilo oko tri milijarde evra godišnje direktnih stranih investicija u prethodnim godinama, ali da je sada pitanje šta će biti sa investicijama. Istakao je da je država dala neke svoje resurse za rudnu rentu od četiri odsto, kao što je eksploatacija bakra. Naglasio je rekao da u Srbiji imamo i milion hektara neobrađene zemlje i da bi Srbija mogla na milion hektara da proizvodi pet miliona tona nafte kroz energetsko bilje.
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke je istakao da je dobro da negativan saldo pokrivaju strane direktne investicije. “Poslednje tri godine ukupno učešće investicija bilo je 22 odsto”. On je naglasio da su problem domaće investicije, da ne možemo da očekujemo da neko drugi razvija privredu i ekonomiju, kao i da domaćih investicija nema jer imamo problem sa vladavinom prava, efikasnim pravosuđem i korupcijom.
Odgovarajući na pitanje da li možemo da predvidimo kako će se kretati investicije u sadašnjim uslovima, rekao je da je državi mesto u infrastrukturi, putevima, obrazovanju i zdravstvu. “Ne verujemo da će doći do recesije, rast će biti očitan unutar zemalja evrozone. Inflacija će biti problem- po našim projekcijama prosečna inflacija će biti 7,5% ove godine, a to će ostaviti problem i za građane i privredu,” izjavio je Petrović navodeći da nikad nije bilo bolje vreme da si dužnik, kao i da nije dobro da se troši više nego što je potrebno. On je dodao da je pitanje šta će se dešavati sa stranim direktnim investicijama, ali i da će kurs ostati stabilan.
Na panelu o investicijama, Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group je izjavio: “MK Group ostaje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Moram da istaknem da je, i bez subvencija države za šećer, koje imaju zemlje u regionu, kompanija Sunoko najveći neto izvoznik šećera u Evropi. U prethodnom periodu investirali smo milion i po evra u istraživački centar za šećernu repu, a budući planovi vezani su za otvaranje fabrike alkohola“. Na pitanje o investicijama u narednom periodu, Aleksandar je dodao da veliki potencijal vidi u oblasti obnovljivih izvora energije: “MK Group će nastaviti da investira u energiju vetra i agrosolarni projekat. Trenutno radimo na realizaciji projekata proizvodnje struje iz energije vetra u vrednosti od 300 miliona evra”.
Goran Pekez, predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, na pitanje kako gleda Srbiju kaže da japanske kompanije mogu da kao investiciju ponude tehnologiju kao dodatnu vrednost, kao i da je potpisivanje sporazuma sa lokalnim univerzitetima u pravcu edukovanja kadrova prvi korak kada se japanske kompanije odluče da ulažu.
Dejan Ranđić, predsednik UO ICT Hub govorio je o karakteru investicija u prethodnih 10 godina i istakao da su one imale za cilj da zaposle i da smanje nezaposlenost. ”Mi nismo iskoristili priliku da se Srbija promeni, tj. da usmereno idemo ka investicijama koje stvaraju dodatnu vrednost. Nisu uspostavljeni lanci snabdevanja koje imaju šansu da stvore i nije se desilo da Srbija postane privlačna za kadrove iz regiona”, izjavio je Ranđić. On je dodao da investicije nisu promenile Srbiju što je bila velika šansa, kao i da je logičan zaključak da se orjentišemo na ono što je u skladu sa našom potrebom i potencijalom.
